Industrijski roboti u proizvodnji – automatizacija rutinskih poslova uz pomoć mašinske inteligencije.
Strah od gubitka posla zbog AI postao je česta tema širom sveta. Dok veštačka inteligencija obećava veću efikasnost i nove mogućnosti, mnogi se pitaju da li će roboti i algoritmi zameniti ljude na radnim mestima. Ovo pitanje je veoma relevantno i za naše tržište – gde su stope nezaposlenosti i ovako izazov, dodatno se postavlja dilema hoće li AI doprineti smanjenju radnih mesta ili stvoriti nove prilike.
Poslovi koji su najugroženiji automatizacijom
Trenutne procene stručnjaka ukazuju da će AI najviše uticati na rutinske, repetitivne poslove koji se lako mogu automatizovati. Prema Fondaciji za razvoj nauke, u narednih pet godina oko 70.000 radnih mesta u Srbiji moglo bi biti ugroženo zbog razvoja veštačke inteligencije. Najviše su na udaru administrativna zanimanja – poslovi koji uključuju obradu podataka, popunjavanje formulara, unos i proveru informacija. Ovakve zadatke AI sistemi mogu da obavljaju brže i bez greške, pa firme sve češće uvode softvere koji automatizuju kancelarijske procedure.
S druge strane, zanimljivo je da se smatra da su inženjeri, kreativci i stručnjaci u raznim oblastima za sada manje izloženi riziku. Razlog je što kompleksno inženjersko razmišljanje, umetnička kreativnost ili dubinska ekspertiza zahtevaju ljudsku domišljatost i fleksibilnost koje AI (još uvek) ne može u potpunosti oponašati. Naravno, AI i tu ima uticaja – npr. kod programera može preuzeti neke jednostavne zadatke kodiranja ili testiranja – ali se očekuje da će ti stručnjaci i dalje biti potrebni, samo uz promenu načina rada (više nadzora nad AI alatima, manje tipičnog rutinskog kucanja koda).
Primeri iz prakse: U industriji customer support-a već imamo brojne chatbotove koji zamenjuju prve linije korisničke podrške. Banke i telekomi uvode botove koji odgovaraju na uobičajena pitanja korisnika, čime se smanjuje potreba za velikim call-centar timovima. U novinarstvu i content writing-u, neki sajtovi koriste AI da automatski pišu kratke vesti (posebno finansijske izveštaje ili sportske rezultate). Marketinške agencije počele su da otpuštaju deo pisaca sadržaja jer mogu brzo da generišu članke uz pomoć ChatGPT-a – mada i dalje angažuju ljude kao urednike koji provere i dotegnu taj AI sadržaj. Ovaj trend je potvrđen i u anketama: u sektoru optimizacije sajtova, mnoge firme prelaze na AI generisanje tekstova radi uštede vremena i novca. Međutim, kvalitet takvih tekstova nije uvek na nivou koji ljudi mogu da postignu, pa dolazi do preraspodele poslova – smanjuje se potreba za početnim piscima, ali raste potreba za lektorima i urednicima koji će ispravljati AI greške.
Jedna zanimljiva anketa među HR menadžerima u SAD pokazala je da čak 98% njih koristi softver zasnovan na AI prilikom donošenja odluka o otkazima. Drugim rečima, algoritmi analiziraju učinak zaposlenih, prisustvo, troškove i druge podatke kako bi sugerisali gde se mogu smanjiti radna mesta. Ovakav pristup podiže ozbiljna etička pitanja – da li odluke o ljudskim karijerama treba da donosi algoritam koji možda nema empatiju niti uvid u širu sliku? To je primer kako AI ulazi čak i u domene vođenja ljudskih resursa, gde bismo tradicionalno očekivali isključivo ljudski sud.
Nova radna mesta i prilike koje donosi AI
Nije sve tako crno u pogledu poslova – istorija tehnoloških inovacija uči nas da svaka revolucija, pored ukidanja nekih radnih mesta, stvori nove profesije. Automobili su zamenili kočijaše, ali su otvorili milione radnih mesta u auto-industriji; računari su automatizovali mnoštvo računovođa, ali su rodili IT sektor. Stručnjaci podsećaju da su sve tehnološke revolucije do sada na kraju imale neto pozitivan efekat na zaposlenost – samo što su menjale strukturu radnih mesta.
U kontekstu AI, već se pojavljuju potpuno nova zanimanja, kao što su:
Inženjer za podsticaje (prompt engineer): osoba koja je vešta u komuniciranju sa AI modelima (poput ChatGPT) i optimizaciji upita kako bi AI dao što bolji rezultat.
Trener AI modela: ljudi koji ručno pregledaju i ocenjuju odgovore AI sistema (npr. da li je ChatGPT dao dobar odgovor) i tako pomažu u njegovom daljem učenju.
Specijalista za etiku AI: stručnjaci koji pomažu firmama da implementiraju AI na odgovoran način, prate pristrasnosti u sistemima i osiguravaju poštovanje privatnosti i etičkih standarda.
Operator u “hibridnim” radnim okruženjima: npr. radiš u magacinu gde roboti obavljaju fizički deo posla, ali je potrebna koordinacija i nadzor čoveka.
Analitičar podataka i kreator strategije uz AI: poslovne pozicije gde se donose odluke uz pomoć AI analiza – zahteva ljudsko razumevanje podataka uz korišćenje AI alata.
Mnoge kompanije ističu da umesto potpunog ukidanja radnih mesta, uvodjenje AI znači da će ljudi raditi zajedno sa AI. AI preuzima dosadne, ponavljajuće poslove, dok ljudi mogu da se fokusiraju na kreativnije, kompleksnije zadatke. Primera radi, u lekarstvu AI može analizirati rendgenske snimke, ali doktor je taj koji će razgovarati sa pacijentom, uzeti anamnezu i doneti konačnu odluku o terapiji. U arhitekturi, softveri generišu nacrte po zadatim parametrima, ali arhitekta bira najbolja rešenja i unosi kreativne izmene.
Kako se prilagoditi – važnost veština i edukacije
Prilagođavanje radne snage ovoj promeni je ključno. U Srbiji stručnjaci apeluju da obrazovni sistem mora hitno da se osavremeni – da mladi uče kako da upravljaju AI tehnologijama, umesto da budu zamenjeni od njih. To znači više IT i programerskih veština, ali i veština kritičkog mišljenja, kreativnosti i komunikacije – onih stvari u kojima ljudi i dalje imaju prednost. Ako školski sistem podstiče učenje napamet umesto razvijanja praktičnih znanja, postoji rizik da nove generacije neće biti spremne za tržište rada gde će saradnja sa AI biti svakodnevnica.
Sa stanovišta pojedinca, najbolji savet jeste: budite otvoreni za učenje novih veština. Ako radite u sektoru koji se može automatizovati, počnite da istražujete kako možete upotrebiti AI kao alat u svom poslu. Na primer, računovođe mogu da nauče da koriste AI za bržu analizu finansijskih izveštaja umesto ručne obrade. Marketing stručnjaci mogu ovladati alatima za automatizaciju kampanja. Tako postajete vredniji poslodavcima. Takođe, razvijajte veštine koje je teže automatizovati: kreativnost, međuljudska komunikacija, strateško planiranje.
Važno je i stalno usavršavanje – AI oblasti se menjaju iz meseca u mesec. Danas je tražen data scientist, sutra prompt engineer; pratite trendove, pohađajte kurseve i radionice. Mnogi materijali su besplatno dostupni online.
Zaključak: Mit ili stvarnost?
Hoće li AI uzeti sva naša radna mesta? Verovatno ne – bar ne u skorije vreme. Realnost je negde na sredini: neke poslove će skoro sigurno zameniti mašine, za druge će trebati ljudsko-mašinska sinergija, a pojaviće se i potpuno nove profesije koje danas ne možemo ni da zamislimo. Veštačka inteligencija menja tržište rada, ali isto tako stvara nove mogućnosti. Ključno je da društvo tu tranziciju učini što manje bolnom – kroz edukaciju, prekvalifikaciju radnika i stvaranje uslova da se tehnološki napredak iskoristi za opšte dobro. Umesto da gledamo na AI isključivo kao pretnju, možemo je posmatrati i kao alat koji će osloboditi ljude najtežih i najdosadnijih poslova (kao što je pokazala online anketa u kojoj su naši ljudi rekli da bi rado prepustili robotima poslove poput čekanja u redu, birokratije ili čišćenja) i pružiti im vreme da se posvete kreativnijim, smislenijim zadacima.
Naravno, pažljivo planiranje je neophodno. Države i kompanije treba da rade zajedno na tome da tranzicija bude postepena i fer – da se, recimo, zaposlenima koji ostaju bez posla zbog automatizacije ponudi obuka za nove uloge. Uz takav pristup, AI era može doneti prosperitet umesto masovne nezaposlenosti. U suprotnom, nejednakosti bi se mogle produbiti. Stoga, odgovor na pitanje „da li će AI preuzeti poslove“ najviše zavisi od nas – kako ćemo upravljati tim procesom i pripremiti se za budućnost rada.
